Neke novopečene mame trebaju pomoć, neke baš i ne. Zato treba pažljivo procijeniti. I biti na usluzi, ako se traži. I ne pametovati previše
Imate volju, imate želju, a ne znate kako? Ne brinite, ma koliko bili spremni, ma koliko željeli i iščekivali dijete, teško da ćete ikada biti spremni. Makar kad postanete mama prvi put.
Jer, roditi jedno malo biće mijenja život na načine na koje ne možemo da zamislimo. I zaista nema toga ko ne sumnja da postoje (ili mogu da postoje) one žene kojima je sve to, u danima koji su uslijedili posle rođenja bio mačiji kašalj. Jer, tako je normalno da si uzbuđena i sluđena, da ti hormoni divljaju a suze lipte svako malo. Sasvim je normalno da si konfuzna i zbunjena i da se pitaš „šta mi je ovo trebalo, nisam to ovako zamišljala“. Sasvim je u redu da si potpuno zaleđena količinom odgovornosti koju tek sada počinješ da naslućuješ. Hej, jedno živo biće je u potpunosti zavisno od tebe.
Čovječe! Pa kako da ne budeš sluđena?!.
Jedna od najljepših stvari koje se pričaju o roditeljstvu je da se na dan poroda rode dva bića – beba i žena u novoj ulozi, kao majka. I da je pred nama veliki zadatak – kako da naučimo biti mame.
Neke će ta uloga mnogo promijeniti, neke baš i ne. Neke će u svemu beskrajno uživati, neke će ostati zaglavljene između idealističnih očekivanja i realnosti svakodnevnice. Ali sve mi moramo dobiti vrijeme da porastemo kao mame. Da se rodimo, naučimo da hodamo i preguramo prve korake. Svi koji nas vole mogu i treba u tome da nam pomognu.
Problem je što na žalost, često ne znaju kako.
Evo šta savjetuje jedna mama, iskreno, bez uvijanja priznaje šta joj je bilo potrebno, šta joj je pomagalo u prvim danima i nedjeljama poslije porođaja. Možda bude korisno. Bez obzira jeste li novopečena mama ili neko ko želi da vam pomogne.
Ne pravite gužvu
Većina mama iz porodilišta stigne kući u suzama, umorne, pod pritiskom, neke u bolovima.
I obraduju se kad uđu u dom gdje ih čekaju dragi ljudi.
No, s druge strane mamama treba mir, da se saberu i dođu sebi, muž i zagrljaj, da se opruže u svom krevetu, okupaju u svom kupatilu, gledaju svoju bebu, dive joj se. Treba joj malo koncentracije, vlastitog prostora, a ne gomila rodbine koja se veseli, nadravlja i dijeli tanjire s mezom.
Pomozite u kući
Kada dođu u posjetu, ljudima je najzanimljivije da drže bebu. Za to vreme mama ili pravi kafu ili sprema ručak ili čisti. To je baš greška, jer bami je mjesto uz bebu. Barem u tim prvim nedjeljama. Zato ako zaista hoćete da pomognete, dohvatite se krpe, četke, lonca. Osim ako mami prija da se malo odvoji od bebe, izađe i prošeta. Onda može i tako.
Ipak, teško je zamisliti da bi nekoj mami zasmetalo da uradite bar nešto od onih zamornih, napornih kućnih poslova koji se neće uraditi sami dok mama doji, ljulja i pazi bebu. Skuhajte ili donesite ručak. Ili nekoliko njih koji će odmah u zamrzivač. Za dane koje dolaze.
Peglajte!
Kada dođe beba, čini se da svaka kuća postane nepregledni niz neispeglanog veša. Jer pegla se manijakalno sve što treba bebi. A toga ima puno. Zato, opeglajte nešto, nema mame koja vam neće biti zahvalna do neba.
Ili pričuvajte bebu
Mnoge se mame sjećaju prvih nedjelja nakon prvog porođaja kad su bile rastrzane između bebe, dojenja, kuće i išle po kući kao muhe bez glave. Muževi su bili na poslu, mame umorne, nesnađene. I trebao im je barem neko, da makar dođe na 15 minuta, kako bi mama mogla da se okupa, jede ili se upristoji.
Imate sigurno sestru, mamu, tetku, najbolje prijateljice, pozovite ih ili ako osjetite da možete samo se pojavite novoj mami na vratima i dajte joj priliku za kratki odmor.
Nemojte komentarisati dojenje ni davati savjete
Ne znamo da li postoji tako osetljiva tema u tom postpartum periodu kao što je dojenje. Umjesto prirodne ishrane bebe, koja bi trebalo da se prirodno uspostavi, došli smo dotle da je uspjeh u dojenju izuzetak nego pravilo, a da se nerijetko majke koje ne doje osuđuju i njihova vrijednost se gleda samo kroz to kako su hranile svoju bebu. Prvih mjesec i po dana je ključno za dojenje, ali pogrešni sajveti, čak i kada su dati iz najboljih namjera, mogu da nanesu više štete nego koristi.
Zato se uzdržite od komentara, bajki o tome kako je vaša beba poslije dojenja spavala po 3, 4 sata, kako je vaše mlijeko bilo žuto i masno i pomoć oko dojenja ostavite stručnim osobama. I to ako mama želi da doji. Ako ne želi, ostavite je na miru, i to je njeno pravo.
Spisak se ovdje ne završava. Možete ga dopunjavati po volji i želji. Jer, ono što prija jednoj mami, možda neće drugoj. Ali, definitivno svakoj će trebati još dvije ruke, jedno rame, jedno srce, bar ponekad. Ma šta ona rekla. Čak i ako je upala u „super mama mood“, a sve mi upadnemo prije ili kasnije, ne znači da joj ne treba niko. Treba, na najrazličitije načine. Makar da sluša o tome kako ona zaljubljeno priča o svojoj najsavršenijoj bebi. Jer, tome služe oni koji mame vole.
