Jasenka Lazić je reedukator psihomotorike i defektološki dijagnostičar sa preko deset godina iskustva u radu sa djecom sa poteškoćama u razvoju. Također je i međunarodni Neurofeedback terapeut i jedini terapeut hranjenja u Srbiji, sertifikovani terapeut Rhytmic Movement metode, te osnivač i direktor “Centra za podsticajnu negu”. Autorica je knjige “Hrana zdrava, hrana fina ( bez glutena i kazeina )”, te idejni tvorac Podsticajnih kocki za slabovidu djecu. Kontinuirano se edukuje u zemlji i inostranstvu, pohađa edukacije i seminare vezane za razvojne poteškoće i poteškoće vezane za spektar autizma.
Jasenka za Kidsinfo piše o načinu na koji bebe komuniciraju. U nastavku pročitajte njen tekst.
Veštine komunikacije se ne stiču usput. One se grade od prvog dana. Verovali ili ne, od prvog dana samog začeća. Brojne percepcije koje čine svet nerođenog deteta zapravo su nadražaji koji dolaze „spolja“ jer potiču iz majčinog organizma ili iz neposredne okoline u kojoj se majka nalazi. One mogu obogatiti dete jer je zbog njih ono od samog početka „podešeno“ na „primanje“. Od samog početka, usmereno je prema odnosu i kontaktu.
Veza između majke i deteta uspostavlja se tokom trudnoće, zavisna je od razvojnog stadijuma deteta i stanja buduće majke, a prvenstveno se izražava na način na koji majka i dete međusobno komuniciraju. U prenatalnoj vezi između majke i deteta, telo je na neki način interakcijski organ i komunikacija se odvija na fiziološkom nivou, ali se odvija. Komunikacija i povezanost majke i bebe počinje još tada.
Većina roditelja je još uvek vođena pogrešnom pretpostavkom prema kojoj je prva reč koju beba izgovara i prvi znak razvoja njenih jezičnih sposobnosti. Istina je da govorno-jezički razvoj počinje mnogo ranije i to bebinim samoinicijativnim i uzvratnim osmesima, mrštenjima, smejuljenju i pogledima iznenađenja ili oduševljenja. To su, zapravo, izvori razvoja bebine logike, samosvesti, inteligencije i govora, odnosno, komunikacije. Kada beba bude imala između tri i deset meseci, počeće da vam daje do znanja da od vašeg odnosa očekuje više, počeće da koristi svoju sposobnost za komunikaciju i pokretanje događaja, kao i da otkriva razliku između „ja“ i „ti“. Ljubav više nije bebi dovoljna, ona sada želi i dijalog. Ovo je period kada će se između bebe i roditelja razvijati predverbalni, ali neverovatno izražajan jezik gestova.
Igrama kojima pospešujemo i stimulišemo komunikaciju sa bebom, pomažemo bebi da da smisao iskustvima sa kojima se susreće. Dok poseže za igračkom koju ste joj ponudili, beba istovremeno uči da obraća pažnju na zvuk vašeg glasa dok je ohrabrujete i na ono što vidi u vašoj ruci. Vežba svoje glasovne i motoričke veštine, čak i dok izgleda da se samo zabavlja u igri uzimanja i davanja.
Sa osam ili devet meseci, beba već dosta lakše komunicira sa vama na promišljen način. Tada već ume da na vaše gestove odgovori svojim sopstvenim. To znači da sada možete da stvarate krugove komunikacije sa svojom bebom, odnosno vodite prave razgovore. Kada podignete bebu u vezduh visoko i ljuljuškate je gore-dole, ona će razigrano mahati ručicama i nožicama, gledati vas pravo u oči i zadovoljno se smeškati. Vi ćete zasigurno uzvratiti osmeh i podeliti radost sa njom. Tako ste upravo obavili prvi pravi razgovor sa svojom bebom. Niste razmenili ni jednu jedinu reč, ali su se vaše radnje spojile sa bebinim radnjama. Beba nakon tog razgovora zaključuje da je svojim osmehom sposobna da izmami vaš zagrljaj, poljubac ili osmeh. Prve lekcije iz logike ili uzročnosti i proizilaze iz mnogih emocionalnih interakcija između roditelja i bebe, a do kojih dolazi mnogo ranije nego što dolazi do fizičke interakcije sa svetom.
Uloga roditelja je da aktivno pomažu bebi da otvara i zatvara krugove komunikacije, odnosno, inicira i završava igru. Komunikacijski krug se otvara kada vam beba pruži neki mig. Dok ležite na podu zajedno sa bebom od osam/devet meseci, bebinu pažnju može da privuče loptica jarke boje. Kada je primeti i počne da puzi ka njoj, tada se krug komunikacije otvara. Možda ćete poželeti da joj za nekoliko centimetara približite lopticu i na taj način učestvujete u igri. Stizanjem do cilja, loptice, i hvatanjem u ruku, beba traži od vas potvrdu da ste videli i učestvovali u njenoj misiji. Osmeh, dodir podrške, reči bodrenja su ono što će kod bebe izazvati radost zbog obavljenog zadatka. Taj bebin odgovor, smešak, jeste smisleno reagovanje na vaše gestove i time se zatvara krug komunikacije. Budite spremni da ćete tu istu lopticu davati i uzimati još mnogo puta. Budite spremni i da unesete inovacije, kako bi podstakli i stimulisali bebino interesovanje sa više strana. Kotrljajte lopticu u različitim pravcima, pa sačekajte da vidite da li će je beba odgurnuti i zakotrljati, ili, sakrijte lopticu između dlanova, ispod tepiha i sačekajte da vidite da li će je beba tražiti. Ovakav način interakcije, iako deluje jednostavan, ume da bude iscrpljiv za bebu, ukoliko traje dugo. Pratite bebine signale i za početak se ograničite na ne duže od 20 minuta igre. Bebina sposobnost zadržavanja pažnje, svakako raste zadivljujućom brzinom, pa sa u dobu od osam meseci, beba može oko minut da posmatra neki objekat bez prekida.
Pokušajte da joj pomognete da produžava pažnju svaki put za nekoliko sekundi, a ako vam se učini da joj pažnja beži, usporite, ubrzajte ili preoblikujte gestove koje joj šaljete. Ne raguju sva deca na iste podsticaje istim načinom. Neke bebe se brže zasite od drugih, te ako nastavimo da ih oterećujemo stimulansima, mogu da se isključe i dezorijentišu. Pratite znake preopterećenosti, koji uključuju: prazan izraz lica, nasumično mlataranje ručicama i nožicama, pogled usmeren u jednu tačku.
Igre i aktivnosti koje podstiču dvosmernu komunikaciju:
- Zapamtite zvuke i izraze lica koje vaša beba prirodno koristi kada izražava neko osećanje i oponašajte to. Stimulišite bebu da se ova igra odvija dvosmerno.
- Posmatrajte koliko dugo će se beba truditi da otvori vaš dlan, kako bi došla do željenog predmeta. Pratite ovo njeno interesovanje zvucima, mimikom i gestovima.
- Oponašajte i inicirajte oponašanje zvukova, kao što je coktanje, pucketanje jezikom, brboćenje usnama…
Ne zaboravite da beba istražuje svoju okolinu i upoznaje svet najpre putem komunikacije, pa tek onda fizički. Budite slušaoci svoje bebe u tom istraživanju i ostanite u ulozi suistraživača. Beba treba i želi da vežba primanje i slanje signala. Roditelji su tu da izazovu i podstaknu bebu da započne dijalog gestova. Uživajte u važnim razgovorima sa svojim bebcem.
(Kidsinfo.ba)
