Ideju da se u školu ide kraće podržali su učenici, ali i roditelji. No, ima i onih koji se protive jer vjeruju da se djeca ne bi bavila drugim aktivnostima već opet bili na telefonima
Za samo nekoliko dana, skoro 50.000 korisnika interneta potpisalo je peticiju na sajtu change.org da se školska nedjelja u Srbiji skrati na četiri dana, a među potpisnicima najviše je učenika.
Jedan od učestalijih razloga koji navode jeste nedostatak slobodnog vremena da se bave drugim aktivnostima i da vikend nije dovoljan da se odmore, uče i pripreme za novu radnu nedjelju.
Ideju podržali i roditelji i učenici
– Potpisala bih peticiju, ali mislim da bi trebalo da se odnosi samo na srednje škole. Baš smo pričali kako bi nam bilo idealno da imamo jedan dan slobodan, jer vikendom većina nas već radi, pojedini se bave nekim sportom i ti dani nam odu u bavljenju tim aktivnostima – govori Majda Starčev, učenica četvrtog razreda gimnazije u Pančevu za BBC na srpskom.
Ideju su podržali i pojedini roditelji zato što im smeta što djeca dugo ostaju u školi, ali zaposleni smatraju da se skraćivanjem broja dana provedenih u školi ne rješava problem.
– Oni žele više vremena kako bi što više bili na društvenim mrežama i uz telefon i to mi je jasno, ali tim jednim danom neće dobiti ništa. Neće svi ići tog jednog dana na vannastavne aktivnosti, umesto toga treba razmisliti o smanjenju broja predmeta i sati provedenih u školi – objašnjava Sandra Nikolić, profesorica matematike Pete beogradske gimnazije.
Ne može biti za sve isto
Povodom zahtjeva da se skrati školska nedjelja, Slavica Đukić Dejanović, ministrica prosvjete Srbije rekla „da treba videti šta drugih 45 ili 50.000 dece misli o tome”.
– Ne može biti isti odgovor za dete koje polazi u školu i koje bi trebalo da polako stvara radne navike i da svoju psihičku energiju usmerava i na proces učenja i na igru. Moramo pre svega tražiti model rada kroz igru, dodala.
Ministrica je ukazala i da je Strategijom obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine predviđena određena reforma vezana za fond časova, predmetne obaveze, vanškolske i vanpredmetne aktivnosti.
Prema pravilima platforme na kojoj je pokrenuta peticija, svako ko je stariji od 16 godina može na ovaj način postaviti neko pitanje.
Oni u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kažu da zbog povjerljivosti podataka ne mogu da otkriju identitet inicijatora.
Redakcija je pokušala da ostavljanjem komentara stupimo u kontakt sa licem koje se potpisuje sa Uspećemooo, a koje se navodi kao pokretač, ali do objavljivanja teksta, niko se nije javio.
Jedna školska godina u Srbiji u prosjeku ima 170 radnih dana, (učenici završnih godina osnovnih i srednjih škola idu nešto kraće zbog spremanja za prijemni ispit).
Đaci imaju jesenji, zimski, proljeti i ljetni raspust, a škola je zatvorena i tokom mnogobrojnih državnih i vjerskih praznika (Božić, Uskrs, 1. maj, 11 novembar – Dan primirja u Prvom svjetskom ratu, Nova godina).
“Dobra ideja, ali slabo održiva”
I dok Majda iz Pančeva pozdravlja ideju, njeni vršnjaci iz Beograda nisu u potpunosti saglasni sa njom.
– Zvuči zanimljivo, jer bi bilo više slobodnog vremena da se posvetimo sportu, jezicima, plesu, mada mi se čini da bi se tako izgubio kontinuitet u učenju, ali i radne navike. Ima prednosti, ali ne bih potpisala – kaže kratko Nikoleta Arbutina, učenica završne godine Pete beogradske gimnazije.
Njen drug, Andrej Mitrović Tasovac, prepoznaje dobre strane skraćivanja radne nedjelje, ali sumnja u dugoročnu efikasnost.
On godinama trenira karate i često poslije škole nema slobodnog vremena, ali peticiju ne bi potpisao.
– Uživali bismo u tome i dobra je ideja, ali slabo održiva. To vam je kao da ste ušli u raj za slatkiše, na početku je sve super, ali se loše strane uoče posle kraćeg vremena – priča ovaj 18-godišnjak.
“Djeca osjećaju veliki pritisak”
Pedagoginja Ljiljana Marković ukazuje da problem nije dužina radne nedjelje, već obimno i često nepotrebno gradivo.
– Pitanje je kako bi se predviđeno gradivo rasporedilo na četiri dana, tek tada bi bio veliki pritisak. Mislim da bi trebalo da ostane pet radnih dana, jer i roditelji rade, pa je pitanje gde bi deca bila – kaže ona.
Ona vjeruje da treba reformisati nastavni plan i program tako da se učenici srednjih škola ne zatrpavaju predmetima koje su već imali u osnovnoj školi.
U tom slučaju, imali bi vremena da se detaljnije posvete lekcijama koje ih zaista zanimaju.
Navodi primjer dizajnerske srednje škole, gdje u jednoj školskoj godini đaci imaju 19 predmeta, među kojima je najviše opštih, zbog čega ne mogu da se posvete stručnim.
– Gradivo je obimno, od nastavnika se očekuje da sprovode propisani nastavni plan i program. Sada se samo uči za ocene i deca osećaju veliki pritisak, jer je svaki predmet važan – dodaje.
Među obrazloženjima potpisivanja peticije bilo je i onih koji ukazuju na probleme sa mentalnim zdravljem.
Ali pedagoginju oni ne iznenađuju.
Kroz višegodišnji rad sa djecom, uočava da su mladi pod sve većim pritiskom, što zbog gradiva koje nastavnici moraju u skladu sa propisanim planom da predaju, što zbog sve većih očekivanja roditelja.
Ni pet dana nije dovoljno
Saša Veljković otac učenika jedne osnovne škole na Facebooku je napisao:
– Poslao mi sin link da potpišem peticiju da škola traje četiri dana nedeljno. Nepopravljivi optimista! Evo i vama link pa da ga podržite.
Kako je za BBC na srpskom pojasnio, on ovaj zahtjev posmatra kao potrebu, jer je školstvo nepraktično, nefunkcionalno i prenatrpano nepotrebnim gradivom.
– Decu treba učiti kako da razmišljaju, a ne da bubaju, imaju gomilu glupih predmeta – dodaje kratko u pisanoj poruci.
Ljubica Rančić, majka učenice četvrtog razreda osnovne škole, peticiju neće potpisati.
– Ni pet dana nije dovoljno, još kada bi se išlo dan kraće, pa to ne bi imalo smisla – hajde onda da ih školujemo od kuće. Drugi razlog jeste socijalizacija, jer se oni i ovako ne druže, ne pričaju međusobno, da ne govorim o radnim navikama kojih je sve manje – kaže ova majka iz Beograda.
Njena kćerka bi se verovatno obradovala ideji, jer ne voli da ide u školu, a koliko primjećuje, slično je i sa njenim drugovima iz odeljenja.
– Škola je za njih noćna mora – kaže Rančić.
Ali Dušan Vukadinović iz Lazarevca, učenik petog razreda osnovne škole, ne misli da je dobra ideja da tri dana ne ide školu zato što ni sada ne stiže sve da nauči, a gradivo se samo uvećava.
Ukoliko bi se išlo četiri puta nedjeljno, boji se da bi dodatno ostajao u učionici i da tek tada ne bi imao vremena za vanškolske obaveze.
– Gradivo je obimno, mnogo se traži, a deca nemaju dovoljno vremena da sve nauče, jer se materijal prelazi prebrzo. Ukidanjem tog jednog dana, morali bi onda sav predviđeni posao da ispredaju u četiri dana – nadovezuje se njegova majka Jelena, dodajući da se otvoreno protivi ovakvoj inicijativi.
