Samra Kulenović je mama dvojice sinova, starijeg od pet godina i mlađeg od devet mjeseci. Ona za naš portal piše o jednoj od najljepših, ali i, kako često možemo čuti, najtežih životnih uloga, onoj roditeljskoj. U nastavku pročitajte tekst u kojem savjetuje kako da naučite dijete da jede zdravije.
Kao što učimo djecu lijepom ponašanju, ličnoj higijeni, pristojnosti i slično, trebamo ih učiti i zdravim prehrambenim navikama, jer je to dugoročno ulaganje u njihovo zdravlje i budućnosti. To zvuči veoma jednostavno. No, svaka mama zna da je lakše reći, nego uraditi. Često čujem od svojih prijateljica: „Ništa neće da mi jede. Blago tebi, imaš sreće pa tvoje dijete hoće da jede“. Nije to nikakva sreća. Bilo je teško, ali nekako sam se izborila s tim problemom. Sada, kada pogledam unazad, sjetim se da je put stvarno bio trnovit. I dan danas svakih nekoliko dana čujem: „Ja ovo ne volim“, ali se to, uglavnom, odnosi na neka sezonska jela i namirnice koje odavno nije jeo, pa je skroz na njih zaboravio. Čim proba jelo, sjeti se okusa i pojede se sve iz tanjira bez dalje priče.
Od samog početka sam sina tjerala da jede sve što mu serviram. To se često završavalo nerviranjem. Kod njega je glavni problem to što ono što mu se na oko ne svidi ne bi ni probao. Mislim da je to problem kod mnoge djece. A šta sam sve radila da bi nešto zdravo pojeo? Glavna su nam bila lica, oblici i životinje u tanjirićima. To je interesantno najmlađem uzrastu, a inspiraciju sam nalazila na internetu. Pohovala sam sve što se pohovati da, na početku u tavi, a kasnije i u rerni pekla. Pohovana tikvica i patlidžan su prolazili kao „piletina“. Svaki med, sirup, pekmez, multivitaminska bomba su bili „čarobni napici“. Na brzinu se izmisli neka priča o vitezu i čarobnom napitku i popije to „na foru“. Nekad iz neke specijalne kašike ili šprice.
Suprug i ja se trudimo da mu budemo uzor i da vidi da i mi jedemo zdravije. Još kada je bio beba mi smo se dogovorili da ćemo skroz izbaciti iz upotrebe mesne prerađevine kao što su salama, hrenovke i paštete. Upravo da Danin ne bi vidio da mi to jedemo pa i on tražio da jede. Pojedemo naravno i mi nekad nešto nezdravo kao što je smoki ili slatkiši, te popijemo gazirani napitak, ali pazimo da to ne bude prečesto.
Vrlo je važno djetetu ne davati da gricka između obroka, jer onda nije gladno kada mu serviramo ručak. Nešto što se djetetu prvi put ne svidi, ponudite više puta, jer se čulo okusa kod djece razvija i mijenja. Slatkiši ne bi trebalo da budu nagrada, ali se slatkiši npr. mogu uključiti u ovo pravilo: Pojedi pet puta na dan povrće ili voće i jednom na dan možeš pojesti jedan slatkiš.
Danas kada mi Danin kaže: „Mama, gricka mi se jabuka“, ja budem baš onako ponosna na sebe, jer znam da sam ja zaslužna za to. Upornost se na kraju isplati, samo moraš 24/7 biti uporniji od svog djeteta. Sada imam bebu od 9 mjeseci s kojom me ovo sve ponovno čeka.
(Kidsinfo.ba)
