Samra Kulenović je mama dvojice sinova. Ona za naš portal piše o stvarima za koje smatra da bi ih sve buduće mame trebale znati. U nastavku pročitajte njen tekst i ne zaboravite da je novi broj našeg magazina, čiju naslovnicu krasi porodica Naide Kundurović Zečević, dostupan online.
Koliko god da sam se u trudnoći pripremala za dolazak bebe i novi život, opet nije bilo dovoljno. Jednostavno, postoje stvari koje nigdje nećeš pročitati, koje bi ti neko trebao reći.
Ja sam jako pozitivna osoba, ali moj moto za sve je: „Pripremi se za ono najgore, ali očekuj ono najbolje“. Čini mi se kada se psihički pripremimo za najgori mogući scenarij, da koliko god bude nešto loše, ipak ne bude tako strašno.
Život će ti se promijeniti skroz sa bebinim dolaskom. Promijenit će pririoteti u svemu. Sve će se prilagoditi bebinom ritmu. Ali to tako i treba, jer beba je sada ono najvažnije u vašim životima i svaka žrtva i promjena vrijedi za nju.
Nakon porođaja, kada sam stigla u sobu nisam spavala od euforije i isčekivanja kada će mi donijeti bebu. Moj savjet je: „Spavaj dok ti nisu donijeli bebu“. Najbolje je ponijeti čepiće za uši za zaštitu od buke, jer ipak je to porodilište i stalno neka beba plače. Odspavaj bar malo. Koliko god, za uhar je. Iza tebe je veliki napor, a kasnije ti, možda, beba neće dati da spavaš ili ćeš neprestano htjeti gledati u to svoje malo čudo, kao što je bio slučaj sa mnom.
Nakon što ti donesu bebu, koristi svaku moguću priliku da bebu stavljaš da sisa. Naravno, ako želiš da dojiš. Bebe su rođene sa refleksom sisanja, samo im treba malo pomoći. Nemoj se suzdržavati da pitaš sestricu ako treba i više puta da ti pomogne da staviš bebicu u pravilan položaj za dojenje. Koristi njihovu pomoć dok su tu.
Kada dođete kući, vjerovatno će najbliža familija odmah doći da vidi bebu i tebe. Najbolje da se kratko zadrže i ostave vas u miru da odmarate. Da o pranju ruku, dezinfekciji i diranju bebe ne pišem. To se nekako podrazumijeva, pogotovo u doba pandemije. Po meni su mir, san i intimno okruženje najbitnije sada za tvoju malu novu porodicu.
Ovo je nešto što svi govore i pišu, ali stvarno treba praktikovati. Spavaj kada beba spava. Na početku spavaju najbolje, kasnije možda više ne.
Na početku će vjerovatno trebati pomoć u kući, oko kuhanja i oko bebe. Po mom mišljenju treba da to bude neko toliko blizak i obziran, bilo da je mama, sestra ili prijateljica kojoj sve bez ljutnje možeš reći. I šta ti treba i šta ti smeta. Bitan ti je mir, da jedeš kvalitetno i piješ puno tečnosti. Na početku hormoni malo divljaju i puno smo emotivniji nego inače. Slobodno zaplači ako ti se plače. Povjeri se bliskoj osobi, reci joj kako se osjećaš i šta te muči. Šta god osjećaš, to je normalno u tako emotivnom periodu.
Činiti će ti se da sve što radiš jeste to da dojiš. Beba je svako malo gladna, a i stavljaš je sigurno i češće da sisa. To nije ništa neobično na početku. Kada se uspostavi dojenje, neće to se to više činiti tako često. Ili ćeš se jednostavno navići, ne sjećam se više.
I najvažnije na kraju. Uživaj u svom malom smotuljku. Vrlo kratko su novorođenčad. Upijaj taj najljepši miris. Drži bebu što više na rukama, na sebi, nosi je, ljubi, tepaj, pjevaj i jednostavno uživaj u najvećem čudu koje si ti donijela na svijet. PS: Bebe se ne mogu navići na ruke.
(Kidsinfo.ba)
