Gordana Vukićević i njen sin Vuk pripadaju onoj skupini ljudi čija pozitivna energija osvaja na prvu. Osmijeh na licu njihov je zaštitni znak, a on je posljednih pet mjeseci širi nego ikada prije. Naime, Gordana s partnerom Jovanom očekuje djevojčicu koju je, kako nam otkriva, potajno priželjkivala i koja će se ostatku porodice pridružiti ovog ljeta.
Kidsinfo: Možete li se prisjetiti kako ste se osjećali u momentu kada ste saznali da ste u drugom stanju?
Gordana: To su sećanja koja se ne zaboravljaju. Jovan i ja smo se nakon kratkog vremena odlučili za zajednicu i širenje porodice i to je bila odluka u koju sam bila 100% sigurna. Isto tako sam osećala da će se to brzo dogoditi, kao što i jeste. Već sledećeg meseca sam saznala da sam u drugom stanju. Neverovatna stvar je što su, kada sam izašla iz kupatila sa testom, mama i Vuk bili u dnevnoj sobi. Mami sam rekla da sam trudna, a Vuki me iznenada zagrlio i rekao: „Mamaaa“. Ne verujem da je on razumeo, ali je osetio kod mene promenu i tu scenu dobro pamtim. Teško mi je palo da ćutim do kraja dana jer sam čekala Jovana da dođe da mu lično saopštim. Velika je to sreća.
Kidsinfo: Vaš sin Vuk je rođen sa Down sindromom. Koliko je odluka o drugoj trudnoći bila teška ako u obzir uzmemo tu činjenicu?
Gordana: Ja sam oduvek želela veliku porodicu. Imam dva mlađa brata i mislim da nema većeg bogatstva od toga. Vukovo rođenje mi je samo pojačalo tu želju. Od momenta kada sam prihvatila dijagnozu prva pomisao mi je bila kako želim da rodim još dece da budu podrška jedni drugima kroz život.
Kidsinfo: Jeste li i u jednom momentu osjećali strah?
Gordana: Kako da ne. Strahovi su uvek prisutni, ne samo kod roditelja koji imaju decu sa poteškoćama, već generalno. Mi samo imamo veću svesnost šta sve može da se desi, što većina drugih roditelja nema. Što više znaš, teže je. U mom slučaju ljubav i velika želja su pobedile strah.
Znam da će voleti svoju sestru više nego bilo ko. Znam da će joj pružiti nežnosti više nego bilo ko. Znam da će je naučiti više nego bilo ko i učiniti je velikim čovekom. U to sam sigurna
Kidsinfo: Da li Vam ova trudnoća podrazumijeva neke dodatne kontrole, a u kontekstu Vukove dijagnoze?
Gordana: Sve je individualno. Jako je važno pronaći dobrog doktora koji će vas usmeriti kako da se krećete. Ja sam otišla na preporuku kod svog doktora i objasnila sam mu celokupnu situaciju i svoje strahove. Bila sam baš otvorena i on je svojim stavom meni ulio poverenje. Vukova dijagnoza je prosto greška koja se stvorila na začeću i zbog toga je bio dovoljan neinvazivni prenetalni test. Međutim, pošto moj sestrić ima SMA, doktor me povezao sa genetičarkom sa kojom sam se dogovorila da, ipak, uradimo čupice u 10. nedelji trudnoće. Dok sam čekala rezultate moram da priznam da mi je bilo teško iako sam potajno znala da je sve u redu. Stah nije odustajao. Nakon nekog vremena je stigao nalaz da je sve u redu i da nosim devojčicu.
Kidsinfo: Po čemu Vam se ova trudnoća razlikuje od prethodne?
Gordana: Sa Vukom sam bila trudna sa svoje 32 godine i nisam imala decu, te mi je trudnoća prošla lagano. Sada mi je 37 i imam Vukija. Sigurno da je malo teže sada jer sam umornija i imam više obaveza, ali isto tako uživam, orjentisana sam na lepe stvari, sređujemo naš budući dom i planiramo venčanje. Velika sreća potiskuje svaki umor i teškoću koja se javi.
Kidsinfo: Jeste li zahtjevna trudnica?
Gordana: Nisam, baš nisam. Nekada sebe opominjem da bih trebala biti malo razmažena i da mogu sada to da koristim, ali mi ne polazi za rukom. Još ću raditi na tome jer kada posle uđem u centrifugu nema mi pomoći (smijeh).
Kidsinfo: Koje su, po Vašem mišljenju, najljepše, a koje one manje lijepe strane drugog stanja?
Gordana: Najlepše jer ti budi emocije koje ne mogu tako lako da se opišu, emocije jer u tebi raste jedan život. Želim svakoj ženi koja to poželi da i ostvari, to je nešto posebno. One manje lepe? Ne možeš da spavaš na stomaku. Svako ko spava tako, razumeće. Tu je i nošenje trudničkih farmerica. Ne volem ih (smijeh). Zatim, konstantna potražnja za hranom. Mogu do sutra da kucam. Ali jasno je da je sve to smešno u odnosu na prvi deo odgovora.
Kidsinfo: Trudnoću često definišu kao drugo stanje. U čemu je Vas najviše promijenila?
Gordana: Ova trudnoća mi je dokazala samo da se snovi ostvaruju. Verovali ili ne, ali moja mašta se uvek zasnivala na slikama dečice na suncu dok trčkaraju po vinogradu koji mi orezujemo. Vuki i ja smo dobili Jovana i sada čekamo malu čupavicu. Ostala nam je ta njiva i da počnemo da sadimo vinograd.
Kidsinfo: Rast uz brata ili sestru djeci s poteškoćama u razvoju pomaže kada je o njihovom napretku riječ. Šta je ono što Vas posebno raduje u činjenici da će Vuk za samo nekoliko mjeseci dobiti sestru?
Gordana: To je istina. Kada se Vuki rodio stručnjaci koji su radili sa njim su nam to prvo savetovali. Tokom njegovog odrastanja sam gledala porodice koje su brojnije, a u kojima je i dete sa poteškoćama u razvoju, i bilo mi je neverovatno koliko su napredniji i koliko upijaju od svoje braće i sestara. Ono što me raduje u vezi njegovog odrastanja uz sestru je definitivno što znam da će dobiti još beskonačne ljubavi i podrške. Sestra je ipak sestra. Ja vidim po sebi koliko sam pažljivija prema svojoj braći i koliko ljubavi imam prema njima. Isto tako su oni u stanju da mi ne pokažu emocije, kao većina muškaraca, ali su mi dokazali u životu da oni jesu moja leđa kada zagusti što je baš velika stvar.
Kidsinfo: Šta je ono što već sada znate da ćete učiti Vuka kada je njegova uloga starijeg brata u pitanju?
Gordana: Znam da će voleti svoju sestru više nego bilo ko. Znam da će joj pružiti nežnosti više nego bilo ko. Znam da će je naučiti više nego bilo ko i učiniti je velikim čovekom. U to sam sigurna.
Kidsinfo: Je li svjestan da će postati stariji brat?
Gordana: Ne, stomak je tek počeo da se nazire. Skoro smo bili u gostima i bila je lutka, reko taman ćemo sada da vidimo kakav će da bude prema bebi. Bacio je o pod (smijeh). OK, moramo da radimo na tome. Šalu na stranu. Vuki voli bebe i mazi ih po glavi gde god ih sretnemo. Jedva čekam prizor kako on leži, ona njemu u naručju i on je mazucka. Jedva čekam.
Kidsinfo: Kolika je i kakva bi trebala da bude uloga partnera tokom trudnoće, porođaja, a zatim i kao oca?
Gordana: Ja sam odrasla u porodici gde je tata većinom bio odsutan i sve je mama nosila jer je on morao da zarađuje. Nisam pristalica takvog odgajanja i takvog primera roditeljstva. Vukijeve četiri godine sam bila sama, iako je Vukov tata uključen u njegov razvoj, i takvo odgajanje dece je jako težak posao. Jovan mi je već dokazao sa Vukom koliko je spreman da bude otac. Njegova pažnja i ljubav prema Vuku su mene kupile za sva vremena. On isto jedva čeka bebu. Razmišljamo o tome da bude prisutan na porođaju i da skrati radno vreme kako bi bio više uz nas. Mislim da smo jedan dobar tim koji će sa velikom ljubavlju, dobrom komunikacijom, razumevanjem, podrškom i poštovanjem dobro obavljati roditeljski posao.
Strahovi su uvek prisutni, ne samo kod roditelja koji imaju decu sa poteškoćama, već generalno. Mi samo imamo veću svesnost šta sve može da se desi, što većina drugih roditelja nema. Što više znaš, teže je. U mom slučaju ljubav i velika želja su pobedile strah
Kidsinfo: Šta za Vas predstavlja uloga majke?
Gordana: Kroz majčinstvo sam upoznala najbolju verziju sebe. Naučila sam da u životu nisam samo mama već jedna Gordana i da treba sebe da osluškujem, da se negujem i da volim sebe i svoje vreme. Naučila sam da, kada sam ja dobro biće dobro i oni, da treba prvo sopstvenim primerom da pokazujem kakvi oni trebaju biti kroz život i da sam ja, zapravo, njihovo ogledalo. Naučila sam da se sa puno ljubavi sve može, zato toga imam na pretek. Želim da im, prvenstveno, pružim ljubav, dom i podršku da sebe oforme u dobre ljude jer mi je to najvažnije. A biće dobri ljudi. Znam, osećam.
Intervju s Gordanom u kojem nam je govorila o Vuku i tome šta Down sindrom sa sobom donosi možete pročitati ovde.
(Milica Brčkalo Gajić, Kidsinfo.ba)
