Jer, vjerovali ili ne, većina ponašanja koja vas nerviraju, promjene raspoloženja, odlaganje obaveza, drsko odgovaranje, znakovi su NORMALNOG razvoja
Rodili smo ih, ljuljali, hranili, budili se noću da ih ujtešimo. Liječili smo im rane, tješili, vodili na rođendane, pomagali oko domaćih. Spisak bez kraja. A oni, sad kad su tinejdžeri, imaju smjelosti da ”dignu nos”, lupe vratima, kažu ”neću”, pa čak i ”mrzim te”?
Zvučaće nevjerovatno, možda čak i nepravedno, ali ako ste roditelj tinejdžera, morate ponekad da preispitate i svoja očekivanja koja imate od djeteta koje prolazi kroz velike promjene.
Jer, vjerovali ili ne, većina ponašanja koja vas nerviraju, promjene raspoloženja, odlaganje obaveza, drsko odgovaranje, znakovi su NORMALNOG razvoja. Vaš tinejdžer ne pokušava da vas iznervira. Iako vi to ne vidite, na njegovom mozgu stoji znak ”radovi u toku”.
Evo koja su to ponašanja normalna za jednog tinejdžera, a mi ih kažnjavamo:
Taj ”drski stav”
Izgleda kao: Dramatičnost, drskost, sarkazam.
Mozak vašeg tinejdžera još se emocionalno razvija, a u periodu od 10. do 19. godine njihova osjećanja jača su od sposobnosti da njima upravljaju.
Mnogo efikasnije od kažnjavanja je da ostanete smireni (posebno kada vaše dijete to nije), da mu pomognete da izgovori to što ga muči i da pokažete kako se frustracija kanališe.
Ne uradi ništa po kući, dok mu ne ponovite 87 puta
Izgleda kao: Ignorisanje obaveza, lIijenjost, pa opet drskost.
A zapravo se izvršne funkcije u mozgu još razvijaju. To učenje kako da planiraju, postave prioritete i realizuju isplanirano traje i nakon 25. godine
Mnogo efikasnije od kazne je da zadatke koje imate za svog tinejdžera podijelite na više manjih, koristite ček liste ili podsjetnike i da rutine gradite SA njima, a ne za njih.
Svađa se oko svega
Izgleda kao: Nepoštovanje, nezahvalnost, prkos.
A u pitanju je njihovo kritičko razmišljanje i formiranje identiteta u kombinaciji sa jakim emocijama.
Mnogo efijkasnije od kazne jeste da ih upitate da objasne svoju strane priče u datoj situaciji, to SASLUŠATE, pa tek onda objasnite vi svoju. U svemu tome važno je da ostanete smireni i dosledni.
Ponašaju se potpuno sebično
Izgleda kao: Manjak empatije, grubost.
Tek posle 13. godine mozak djeteta POČINJE da razumije svijet izvan svog ličnog iskustva i pogleda. I vrlo je moguće da neke stvari shvate pogrešno.
Mnogo efikasnije od kazne je otvoren razgovor i trudite se da primjetite svaki put kad pokaže velikodušnost i empatiju.
Donošenje loših, pogrešnih odluka
Izgleda kao: Impulsivnost, rizično ponašanje, svaljivanje krivice na druge.
A zapravo su procjena rizika i kontrola impulsa još nedovoljno razvijeni.
Mnogo efikasnije od kazne je da pokušate da o potencijalnim ishodima neke odluke razgovarate ranije, ali i da im dozvolite da donose male odluke, jer vježba gradi vještinu. Takođe, djeca koja imaju pravo da kod kuće kažu ”ne”, lakše će to pravo iskoristiti kad im van kuće neko ponudi nešto loše.
Isključe se kad im pričate
Izgleda kao: da vas ignorišu, ne interesuje ih šta imate da kažete.
Ali se radi o kognitivnoj preopterećenosti. Između 12. i 18. godine njihovi mozgovi se brzo i lako napune stresom emocijama ili jednostavno velikim brojem informacija odjednom.
Mnogo efikasnije od kažnjavanja je da pokušate da ono što želite da kažete bude kratko i jasno i da podstaknete komunikaciju umesto da prosto zahtijevate da budete saslušani.
Soba im liči na brlog
Izgleda kao: aljkavost, nepoštovanje truda koji ulažete da stan bude čist
A u stvari je znak rastuće potrebe za nezavisnošću. U uzrastu od 11. do 19. tinejdžeri jasno stavljaju do znanja da im je prioritet lični komfor u odnosu na praćenje standarda koje su nametnuli roditelji. Naročito kada se radi o njihovom ličnom prostoru.
Efikasnije od kazne je da objasnite svoja očekivanja kada je riječ o higijeni zajedničkog prostora, a da poštujete njihov prostor dok istovremeno dajete primjer urednosti. Taj primjer će se jednog dana (možda ne tako brzo) primiti poput pelcera.
